Pesme za koje mislimo da su narodne, a nisu – Kućerak u Sremu

Pojedine kompozicije greškom se smatraju izvornim, iako su njihovi autori dobro poznati

Vlada Kanić je stihove napisao u jednom dahu, jedne maglovite subote u dalekom Stavangeru, a posvećena je njegovom ocu Milanu

Vlada Kanić muzikom je počeo da se bavi ranih šezdesetih godina kao student. Na Omladinskom festivalu u Subotici 1963. osvaja nagradu publike, a na Beogradskom proleću debituje 1967. A onda, sasvim slučajno, dobija dvomesečni aranžman u jednom hotelu u Norveškoj, tamo se ženi meštankom, zapošljava se kao građevinski inženjer, dobija troje dece, i prestaje da se bavi muzikom.

Tamburica 5

Vratiće joj se tek 1986, kad u restoran njegovog prijatelja u Oslu bude došao orkestar Tamburica 5. Zaintrigiran, Kanić im nudi svoje stare pesme, ali piše i jednu novu.

– Napisao sam je u jednom dahu, jedne maglovite subote u dalekom Stavangeru. Posvećena je mom ocu Milanu, poznatom zemunskom krojaču, koji je na Bežaniji imao vinograd, gde se uvek skupljalo dobro društvo.

Napisao sam je kao oproštaj od tog lepog sveta i jedne lepe mladosti. Sećam se, žena je bila u kuhinji, a deca, Marko, Elizabeta i Eva, rasprostreli sveske po dnevnoj sobi. A mene ščepalo, ne pušta. Uhvatim se gitare, al‘ ubrzo mi zafali hor. Žena ostavi na časak ručak, deca se skupiše oko mene, pa na srpskom, ali sa četiri norveška akcenta, zapevasmo: „Ej, kad bi srce, ej kad bi duša“ – pričao je docnije novinarima kako je napisao čuvenu „Ima jedan kućerak u Sremu“, za koju mnogi veruju da je starogradska iliti narodna pesma.

Jedna kafana u Sremskim Karlovcima zove se „Kućerak u Sremu“, sa promenjenim tekstom „Kućerak“ peva i tamburaški orkestar Dike iz Hrvatske, a i brojni drugi muzičari, verujući da je ničija, stavljaju je na svoje albume.

Popularan u svetu

Vlada Kanić je romske i ruske pesme prepevao na norveški jezik i objavio ih 2000. godine na disku. Kao etno-muzika, taj CD prodaje se po celom svetu, čak i u Koreji i Japanu, a u Norveškoj je izuzetno popularan.

O razlozima da napiše „Kućerak“, pesmu koja ga je proslavila, rekao je:

– Sve potiče od slika iz detinjstva. I sve je vezano za ravnicu. A u Norveškoj su velike plate i visoke planine, ali nema Srema. Zato ponekad, za vreme belih noći, iz svoje kuće kraj mora začkiljim i kao da mi tu, ispred nosa, prolazi Dunav…

Moj otac je bio boem, voleo je da pravi vino, da peva. Sedeli bismo za dugačkim limenim stolom, ispod grožđa, koje je nam visilo u noseve, i pevali. I kako to obično biva, posle pet špricera, neko bi zaplakao. A otac će: „Nemoj tu da plačeš, da nam kvariš društvo. Idi u salon za plakanje.“ Bila je to jedna kućica od blata u koju je otac stavio šest sedišta iz nekog starog autobusa. Tu se sedelo i plakalo.

 

Opširnije na Kurir.rs

The post Pesme za koje mislimo da su narodne, a nisu – Kućerak u Sremu appeared first on Srbija Vesti.

Pesme za koje mislimo da su narodne, a nisu – Kućerak u Sremu Pesme za koje mislimo da su narodne, a nisu – Kućerak u Sremu Reviewed by High Broadcast on мај 10, 2018 Rating: 5

Нема коментара